PAKujem ja, PAKuješ ti

Navatala se prašine ovdi...
Vreme da malo razmahnem metlom.
Elem, sas rados i sas još veću sreću, mog da konstantam da je prošla sva gužva i da je naišla, kod mene mi na rabotu, letargija...

Šalu na stranu, završi se ovaj radni period u kome sam radio posao za troje (Dvoje kolega su napustili moj department pa sam ja nastavio i njihov posao). Ajd, posao ko posao... iako je obiman nije strašno... Stašni su ljudi, tj. njihovi korisnici!
Trebalo mi je skoro 6 meseci da ih odučim da nisam ja paćen da radim njihov posao i da NEĆU da radim njihov posao. A za to vreme sam se pozabavio i još koje-kakvim problemima...
Jedan od njih je i Поштански Адресни Код ili u prevodu PAK... ili na govorni srpski: To vam je, ako ste uopšte obratili pažnju na poštu u papirnom obliku, onaj novi broj, mahom ispod adrese.
Šta je tu epohalno?
Mmmm.... ništa! Većina civilizovanijih zemalja imaju nešto slično.
Zašto pričamo o tome?
Paaa.... :)

Taj posao je, draga nam PTT, pokrenula još pre dve i nešto jače godine. Radili poštari, radili, pa juna prošle godine rešili da "puste u život" svoje čedo. I pustili oni to. Lepo. Zaživelo to sve kod njih. A onda...

U međuvremenu, čelnici se dogovore (tu negde između pihtija i paprikaša) da PTT bude mesto koje će, na nivou države, uvek imati tačne, ažurne i validne spiskove-šifarnike, jel, ulica, brojeva, naselja, gradova i ostalih relevantnih stvari koje jednoznačno određuju neku lokaciju (objekat?) u prostoru. "Čuvari večite vatre" reklo bi se.

E onda je došao na red ostali plebs. Mislim, da i mi ostali, koji imamo bilo kakvu potrebu da nešto pošaljemo preko PTTa, moramo da korisnimo to njihovo čedo. I mi smo morali da do kraja 2009 pređemo na taj čuveni PAK.
Ok. Moramo, red je, treba... ajd...

Pa se naivni pitaju, gde je problem?
Pa... iskusni ZNAJU da to uvek predstavlja problem.

Naime, poklali smo se kod definicije jednoznačne određenosti geografske lokacije. Logično je da to bude neka jedinstvena, fixna vrednost koja se ne menja u vremenu. (Za one sa IT znanjem reklo bi se Primary Key). Najlogičnije geografska dužina i širina. Ili... ako nećeš vazda meriti, kreni sa brojanjem  od 1 pa nadalje... Ali ne.
Poštari su to zamislili da bude malkice drugačije...

Vodeći se premisama da su oni firma koja raznosi poštu, i da imaju poštare, jel, krenuli ljudi da to prilagođavaju sebi!
Priča se razvija ovako (banalizujem): poštar Pera raznosi poštu u nekih 7-8 ulica (ne celih!), i kreće se najkraćom putanjom. Svaka ulica ima svoju šifru. Na osnovu toga, šifre i putanje poštar-Pere, pravimo PAK tako da su brojevi poređani po njegovoj optimalnoj putanji!!!
I tako, kad nešto stigne, oni lepo pogledaju u kojoj je šifri, naređaju poštar-Peri po rastućem redosledu pošiljke i kažu "Amo Čika Pero, polako ti i redom".

A šta se dešava kada poštar-Pera ode u penziju? Pa ništa... dođe poštar Mika koji eto, ima motorče... Pa mu je i optimalna putanja za nijansu drugačija?
A šta ćemo sa PAK-om?
Normalno, promenićemo ga, da odgovara poštar Miki!!!

Ja sam ovde malo banalizovao priču, ali suština je u:
PAK NIJE fiksiran u vremenu!

Lepa strana priče je što je uveden, kakav takav red, na nivou države po pitanju ulica. Sada se konačno može sa sigurnošću reći koja ulica se kako zove, kom mestu pripada, i slično...
Problem je što nije uputno koristiti PAK... On će se promeniti kad, tad...

A o još nekim biserima sa PTTom, kasnije.

PS. Ne kažem da je to loše... samoooo.... menja se u vremenu?!?!?