Stare niške mangupske izreke

Jesam obećao drugu temu za sledeći post, ali ovo mi je stiglo na mail, pa ne mogu da odolim. Ima poznatih, ali ima i tako dobrih...

• Živi roditelji - mrtav kapital
• Stra' lojze čuva
• Lako s'tuđu patku kroz koprive
• Na kraj se ciganče davi
• Žalio se tatku što mu jebao majku
• Ko batinu nosi, tri jezika priča
• Od govna pitu ne mož' napraviš
• Bolje kilometri u noge, nego santimetri u dupe
• Kog je voda nosila i uzvodno lako pliva
• 'de lubenica prođe, teško šljiva zakrpi
• Ćuti ko pička i pravi se gljiva
• Ko s' decu spava, pišan se budi
• Za budalu uvek ima pos'o
• Kog jebaše, njemu i ostade
• Pojeo medved muvu
• Kuma dala, pa uzela
• Kome je jebanje suđeno, njemu gaće same padaju
• Puno babice, kilava deca
• 'oće se jebe a da mu ne ulazi
• U tuđega tatka pogolema patka
• Dva'es' po tuđu guzicu ništa ne košta
• Tatko na jaganjci
• Crne cipele i tvrd kurac ne izlaze iz mode
• I nad jačeg ima jači
• Jedino udovica uvek zna kude joj je muž
• Ko da ima zmije po džepovi
• Da je svuda ko oko muda, gaće ne bi trebale
• Mala bara velike aždahe

Postoji li sigurnost informacija?

Pažnja: text je na granici zakona!

Konačno sam završio migraciju. Mislim, dobio sam novu maxinu na poslu pa sam se "selio" sa stare... A joj smora...

I tako, čekajući da se kopiraju pojedine stvari, kako neke "operativne", tako i raznovrsni BackUp-ovi, svašta sam našao na svojoj mašini... Pa me sve te informacije potaknu na razmišljanje.

I tako... dokon um je, zna se čija, igračka, a meni padne na pamet jedna... jedna... khm... pa zovimo je: teorema o "sigurnosti"^*...

Kad kažem sigurnost, ne mislim na viruse, spam, vrhunske hakere, pedofile i FB, i slične stvari sa kojima se susrećemo ovih dana...
Mislim da sigurnost podataka od "curenja". Mislim na faktor "običan čovek", programer, sys admin i slično...

Kao uvod u priču o sigurnosti, nameće se jedno, naizgled, nebitno pitanje:

Koliko vredi sve ono što ste uradi do sada u svom poslovnom životu?

Ne, trenutno, ne mislim koliko ste naplatili... ne mislim na novac...

Mislim koliko taj rad ima neku upotrebnu vrednost u stvarnom životu, u poslovnom procesu, o tome kako neka firma/osoba ne može da radi svoj posao bez vašeg rada... I mislim na vrednost informacija kojima barata ta vaša aplikacija (desktop, web, baza...)?

I sad, zamislite, da se pojavi lik (firma, organizacija, ko god) i ponudi da otkupi sve podakte kojima vaše aplikacije barataju. Ne kod, ne aplikacije, nego P O D A T K E... informacije...

Normalno, pretpostavljam da imate pristup svojim aplikacijama, a možda i tuđim^*... Čak i da nemate više pristup, verovatno imate neki zastareli BackUp, neko "inicijalno" punjenje informacijama u svrhe testiranja u realnom okruženju...
Možda, trenutno održavate svoju aplikaciju...
Ako ste poslovali na srpskom tržištu, verovatno imate i neki "tajni ulaz", a?


E, sad je momenat da se setite koliko ste i uz koje muke naplatili taj svoj rad... I vredelo li je to truda?

Sasvim logičan zaključak se nameće sam:

Za koliko bi prodali sve informacije iz svojih aplikacija?

Nije bitno kome, nije bitno u koje svrhe, bitan je stav:

Da li bi prodali informacije i za koliko?

Ili još gore (ako ste neki admin): Za koliko bi bili spremni da zažmurite na jedno oko da neko "virne" u informacije a da vi "ne primetite"?



^* O razradi teoreme više u sledećem postu...

19:15

Sedam i petnaest, tabla eurokrema, Dvojni-C i...

... uživanje!

Neko mi je davno poslao ovu sliku...
Danas sam je pronašao...

Ako je se sećate... eto... seta, a?

A ako je niste upamtili ili je prvi put vidite ili... Ma, onda vam ionako ništa nije jasno...


PS. Ko je ono beše prvi put upotrebio smailije???

Pljačka preko računa II put - RTV pretplata

Obećah nastavak, u komentarima, pa da se nastavim, jel...

Da se odmah razumemo, ovo nije poziv na bunt, građansku neposlušnost, neplaćanje računa, izbegavanje zakona ili šta-ti-ja-znam-već-čega...
Ovo su jednostavno činjenice sa kojima živimo. I koje plaćamo, jel...

Malo sam se (čuj malo... gde malo... dobrano sam pročešljao probematiku) raspitivao naokolo i došao do nekih informacija.

• Dug zastareva nakon godinu dana.
• RTV pretplata se plaća preko računa za struju.
• Na računu za struju nema žiro-računa, pib-a i ostalih informacija RTS-a, već samo distribucije.
• Prvo se podmiruju obaveze za struju, pa tek onda za RTV pretplatu.
  
• Prilikom "preplaćivanja" računa za struju, samo prvi put se pare prebacuju RTSu, svaki sledeći put ne!!! (barem je ovako u Nišu... za ostale distribucije ne znam...)
  
• Utužuju se samo redovni platiše struje (dakle, oni koji redovno izmiruju račun za struju!!!) dok oni koji su dužni za struju, se sudski NE (i neće - vidi prvu tačku! ) gone za plaćanje.
  
• Kada se u banci pravi "trajni nalog" za automatsko plaćanje računa za struju, banka postavlja pitanje da li želite da plaćate RTS (AIK Banka u Nišu)!?!?
  
• Ne postoji mogućnost da se (pa sve i da je "obična" uplatnica) plati SAMO RTV pretplata u pošti, banci i šalterima distribucije!!!
  
• Na računu za struju nije iskazan PDV za RTV pretplatu (računi koji se štampaju u Nišu)!!!
• I distribucija i RTS vode evidenciju o uplatama za RTV, ali se sravnjavaju periodično, pri čemu RTS šalje distribuciji ispravljeno stanje.. (?!?!)
  
• Do sada niti jedna finansijska inspekcija (iako ih je bilo dovoljno mnogo!) nije kontrolisala tok novca na relaciji distribucija - rts...
  

Dakle, opet da se razumemo, ovo nije moje mišljenje! Sve ovo navedeno su PROVERENE činjenice koje važe na jugu Srbije!!! A lično verujem da važe u celoj zemlji.

Takođe, postoje tu i neka prebijanja i kamaćenja među firmama koje učestvuju u toj papazjaniji (da ne kažem neku težu reč). Šta mislite, da distribucija za dž deli tuđe račune? Ili da banka/pošta ne uzima procenat od transakcije za plaćanje struje (a samim tim i RTV pretplate)? Aha...
Ali to nije baš tema ovog posta, tako da u to neću zalaziti.

E, sad, prevedeno na "govorni srpski" imamo sledeći scenario:

• Kupujete na kiosku novine (zna se cena, pdv, računi, sve...)
  
• Uz novine, TREBA da platite i kikiriki (zna se samo cena, PDV pretpostavljamo da postoji). To saznajete tako što pogledate u fiskalni račun i vidite još jednu stavku (ali nije izražen PDV)!
  
• Prodavac vam dozvoljava da platite samo novine iako na računu postoji i kikiriki koji ne morate da kupite ako nećete.
  
• Ukoliko ste se pretplatili na novine, onda vam poštar donosi uredno na kućnu adresu novine, i ukoliko to želite, i kikiriki... ako nećete da grickate ništa dok čitate novine, dobijete samo račun za novine.
• Uvoznik kikirikija će vas možda tužiti što niste plaćali kikiriki koji ste možda, a možda i ne, kupili samo ukoliko ne kupujete novine "na recku"
• I onako, za kraj, ako uspem da zeznem prodavca i ne platim mu kikiriki za godinu dana (a možda i novine, zašto pa da ne?), onda zakonski nisam ni obavezan da plaćam taj dug...
  

Dakle, može li iko da vidi ko tu koga... ?

U celoj priči, koja je, da se ne lažemo, izuzetno zamršena, a čini mi se i pomalo protiv-zakonita, ne može se sa sigurnošču reće ko, gde i kad plaća PDV? I ono što je najbitnije, da li to uopšte radi?

Da li je to distribucija?
Da li je to RTS?
Da li su to i distribucija i RTS?

Molim Vas, nemojte mi samo reći da, ako se ne vidi račun i iskazan PDV, ne znači da ga nema... mislim... stvarno... molim Vas! Svi mi vrlo dobro znamo da u načoj zemlji srbiji važi pravilo da TREBA da se pridažava(mo/ju) zakona a ne da MORA da se pridžava(mo/ju)!!!

Slažem se ja da sam možda nesretno dao naslov postu, i da se ne radi tu o plačkanju PREKO računa... ali niko ne može da me ubedi da tu nema plačke!

Pitanje je samo ko koga plačka?

Ili još bolje pitanje: Ljudi, šta mi uopšte plaćamo i kome bre??