Pušači su...

$%%$#%$

I to najveće!

Da se razumemo ja JESAM pušač. Barem još uvek. Zapravo to kod mene varira. Od nepušača koji ne zapali par meseci, preko periodičnog pušača, koji pali jednu u par dana, do pasioniranog ovisnika koji puši paklu dnevno. Zavisi od prilike i situacije.

Ali... uvek se trudim da ne budem SVINJA!

Kod nas u firmi je zabranjeno pušenje u kancelarijama.
Pozdravljam!
Iako konzumiram duvan, lepše mi je u nezadimljenoj prostoriji! A pored sebe imam i dvoje kolega koji ne puše. Spojili smo lepo i korisno. I svi se osećamo prijatnije.

Strogo sam zabranio pušenje u mojoj knacelariji! Ja lično, i preko službene zabrane!
Svima!
Čak sam nalepio na vratima one oznake za zabranjeno pušenje.
I redovno izbacujem, iz svoje kancelarije, budale koje se ogluše o to...

I šta se dešava?

Upravo sam ušao u SVOJU kanceriju i zatičem lokalnog šefčića (D.S.) sa sve upaljenom cigaretom koga sam već izbacivao i koga sam više puta upozorio!

Eksplozija i dranje!

Ja: "ZNAŠ LI DA JE ZABRANJENO PUŠENJE U MOJOJ KANCELARIJI!?!?"
DS: "Pa... ja da iskoristim dok nisi tu..."
Ja: "AJDE, IZLAZI, MOLIM TE, NAPOLJE!"
DS: "Pa i ti pušiš!"
Ja: "DA! Ali napolje! IZAĐJI! ODMAH!!!" Ustajem.
DS: "Ali njima ne smeta!" Blago se povlači...
JA: "MOLIM TE IZLAZI DA NE PRAVIMO SVAŠTA!" sad već urličem i polazim ka njemu vidno iznerviran.
DS: "Uuuu što si pa ti neki..." i izađe da ugasi cigaru ispred vrata...

Govedo, šta drugo da kažem...

Da nije izašao, tačno bih zaradio suspenziju zbog tuče na radnom mestu... Ne tuče, nego napada na rukovodioca i to na radnom mestu...

Kada je ušao ponovo upozorio sam ga, ovog puta poslednji put:
Ja: "Ako još jednom uđeš sa upaljenom cigarom u našu kancelariju, ja ustajem i udaram te gde stignem! Tog momenta. Bez pardona."
DS: "Kaznio bih te..."
Ja: "Ja sam te lepo upozorio, poslednji put. A ti kako hoćeš... Uopšte se ne zajebavam.... Ako misliš da će kazna da reši ovaj problem, kazni... "
DS: "Žaliću se da mi pretiš!"
Ja: "... me odmah! Ja. Rekoh. A. Ti. Vidi."

Videćemo ko će kako da istera svoje... Ja ili on...

---

Elementarna kultura nalaže da pitaš da li možeš da zapališ u nečijem prisustvu! Elementarna kultura je da ne pušiš ako nekome smeta! Pa, za toliko može svako da se pomeri par metara i da, ako baš, baš, mora da se otruje tog momenta, završi to što ima sam!

Alo bre, pušači, pa ako smo već navučeni i sebe trujemo, ne moramo da budemo neotesana goveda i da smetamo drugima!


Pušači, Budite makar kulturni!

Dužina i centimetri

Napomena: Post je pun explicitnih izraza i nije za mlađe od 18 cm godina!

Dok sam studirao, a bogami i kasnije, imao sam gomilu cimera i cimerki. Ponekad mi se čini da sam stanovao sa pola Srbije.
Jedan od cimera je bio "Banderaš" iz SB.
Duša od čoveka. Što bi se reklo "na ranu da ga previješ"! Samo... bio je kao hepo kockica. Očaš posla ga upališ. A imao je rečnik sastavljen od psovki. Svaka rečenica bi mu počinjala ili se završavala psovkom.. Živeli smo dugo zajedno.
Naš cimerski život je bio pun bisera a razgovori su bili... najpribližnije... scenariji za hard-core pornić... prepuni sočnih izraza i deskriptivnih opisa. Naravno, on je prednjačio sa detaljima, a ja, obzirom da ne volim baš da psujem, sam ga hvatao na logičke i gramatičke greške...

Cele jedne godine sam se zevzečio i igrao preferans.
Logičan nastavak je da sam pao (treću) godinu. Nema veze, nije student onaj ko nije pao godinu, jel?
Plan je bio da za vreme obnovljene godine počistim sve.
Al nešto me nije htelo. Vazda sam padao, dešavale se gluposti, jednostavno te neće. Cele godine nisam dao ni jedan ispit...

A onda... Septembar devedeset i neke.
Hvatam uslov za cetvrtu godinu, u drugom pokušaju, i to moram da ga hvatam sa sedam ispita! Što bi se reklo, koska kosku stiže...
Prijavio sam deset...
Spremao sam ih cele godine...

Onaj ko ne pozenaje Zvezdana, Vanču i Velička (lokalne profesorske zveri koje su sakatile generacije studenata) uopšte ne može da ima predstavu u kakvoj sam frci bio.

Cimer, ranije pomenuti lik, u to vreme već uhvatio uslov i našao neku... hm... ovde bi išla teška deskriptivna reč koja opisuje zanimanje... ali rećićemo: Damicu. Dakle, našao Damicu i visi kod nje... uglavnom da mi ne smeta jerbo udišem munje i izdišem gromove...

Sedim sam za stolom u kompletnom ludilu. Gušim se u grafikonima H parametara tranzistora. Čeka me numerička analiza i još ponešto...

U jednom momentu upada Cimer i besno sa vrata:

C: "DE JE ONAJ LENJIR, MAJKE MU GA PA NJEMU?"
Ja: "A?"
C: "DAJ MI LENJIR, PIČKA TI MATERINA!"
Ja: "Koji ti je bre kurac? Šta se dereš, viš da učim, paore?". Savijam se i tražim po razbacanim papirima i knjigama.
C: "Tata ti paor! O, jebem te, daj ga!"

Ja nalazim neki promotivni kalendar, reklamu, šta li je već, koji ima na ivici i nacrtanih 15 centimetara. Mi smo to, baš kad zatreba, koristili kao lenjir.
Cimer nestaje iz sobe.
Ja nastavljam da se i dalje gušim sa knjigama, samo sada sam prešao na tranzistore snage...
Posle jedno 10ak minuta, upada Cimer u sobu, sav iznerviran i sa vrata:

C: "Cimeru... KOLKI TI JE?"
Ja: "A?"
C sikce: "KOLKI TI JE ...?"
Ja: "Šta? Bilmezu jedan, ŠTA?". Kroz glavu mi prolazi: koliki mi je još rok, planovi, satnice, grafikoni, jebem li ga šta sve ne... ne kapiram ga uopšte...
C: "Kolki je tebi kad se digne?"
Ja: "Aaaaa... to...ma mani me, bre, budalo jedna, vidiš da ne znam gde mi je glava a gde mi je..."
C: "Pičko jedna, kolki ti je bre, jebem te?" i baca ono lenjirce...

E jebi ga, kad se vec namestio...

Ja: "Daj ne zajebavaj me, mali je to lenjirić za mene..."
C: "ŠTA?!?.... Ne seri, majke ti ga...". Zabezeknut je.
Ja: "Cimeru... meni treba LENJIR da ga merim, a ne do detinje lenjirce..." Trudim se da budem ozbiljan. Jedva se suzdržavam da ne urliknem od smeha.
C: "NE JEDI GOVNA PEDERU JEDAN! LEPO TE PITAM KOLKI TI JE?!"

Ja više ne mogu da se uzdržavam i počinjem da se smejem ko lud na brašno.
C: "ŠTA SE CERIŠ PIČKA TI MATERINA?! LEPO TE PITAM..."
Ja: "Dvajesosam!" i suze mi krecu na oči.
C: "Aaa? Ne jedi govna! Lažeš picko! Nemoguće! TI? Kako? A u pičku materinu! A bre... ne mož?"
Ja: "... i to u ladnoj vodi..."
C: "Mrš majke ti ga! Lažeš govedo! Ne verujem ti!"
Ja: "...a glava ko fildzan!"
C: "NE JEDI GOVNA!"

Sam seo na krevet, držim se za stomak, idu mi suze i previjam se od smeha.

C: "Šta se ceriš?! Nije smešno, jebem te! Lažeš da ti je tolki! A i njoj ću da jebem mater! Ona će meni da je mali! Mali joj! AHA! Oće, kurva, možda tvoj kolac, u pičku materinu!"
Ja: "Seljaku jedan! Ne kaže se u pičku materinu, nego u pičci materinoj! Vole jedan, dokle ćeš da budeš nepismen?!?"
C: "O kurvo jedna, steram ti ga majCI!"

Ja kolabiram od smeha...
Cimer besno isrtčava iz sobe i odlazi u komšiluk.

Posle nekih pola sata u sobu upada tročlana delegacija: Mašinac, Građevinac, Elektronac i Cimer. Građevinac nosi onaj veliki lenjir za crtanje grafičkih radova, onaj od metar i kusur u obliku slova T.
Cimer skakuće po sobi, prstom pokazuje na mene i soli psovkama.
Delegacija zauzela ozbiljne face i spremaju se da pristupe ozbiljnom merenju. Zver je to, nije šala.

---

Zajebancija je trajala jedno, pa da ne slažem, pola godine... Celokupno naše, muško, društvo je bilo, u prisustvu Cimera, tih pola godine, izrazito obdareno. Svi iznad dvadeset pet...
Jedino se izdvajao onaj Mašinac koji je imao sedamnaest... ali je mogao sedam puta za noć... ali bez vađenja, jel...
I ta njegova sposobnost je otvorila još jednu zajebanciju od tri meseca.

Ja sam nekim čudom uhvatio uslov. Upisao četvrtu.

Cimer je našao novu, manje zahtevnu Damicu.
Ali priča je ostala i dugo živela na fakultetu...