Eto, malopre se nešto raspravljasmo oko posla. Dobro, ne oko posla, nego oko nekih plaćanja koje su pojedinci potpisivali...
Zapravo, nismo se raspravljali, nego su razgovarali a ja sam samo ćutao i slušao. U tih par minuta razgovora 7 (da, sedam) puta sam čuo rečenice koje sadrže reč NEKO:
Stvarno ne znam šta se do dešava u glavama moje generacije i kada i na kom putu su toliko izgubili mooda, ali brateee...
Pa mi onda pade na pamet tužno sećanje da me taj (a možda je i ta?) NEKO proganja celog života. Od kako znam za sebe, pričali su:
- Šta ako te NEKO sutra pita... ?
- NEKO će da pomisli da si...
- Šta ako neko dođe/kaže/uradi...
Svaki period i svako okruženje je imalo svog NEKOg koji je po potrebi propitivao, zapitkivao, prozivao, mislio loše, pozivao, dolazio, odlazio... ma sve radnje radio....
A da, za početak, malo JA budem TAJ JEBENI "NEKO"!
Ajmo malo 'vako:
- Ja pitam zašto smo dali 30 miliona (da, trideset!) za nešto što ne radi?
- Ja pitam zašto imamo manjak 300 (stručnih) ljudi a višak 500 administrativaca u firmi?
- Ja pitam zašto radnici moraju da dolaze na vreme a šefovi ne?
- Ja bih da znam koji bilmez je doveo hemijskog laboranta na mesto šefa referenata ekonomista?
- Ja bih da pozovem na odgovornost sve one koji usraše ovu zemlju!
Ne stvarno... Pa, hebeš mu mater, imate li, iko makar gram samopoštovanja, možda, i koji gram mozga? Cenite li vi ono što radite i ono od čega živite?
Pa dokle ćemo više da ćutimo i čekamo da dođe jebeni NEKO da reši problem?!?
Ili, jebem se blesava, ja nešto nisam u redu...?
Što neko reče, "Iako smo Srbi, budimo ljudi".
Zapravo, nismo se raspravljali, nego su razgovarali a ja sam samo ćutao i slušao. U tih par minuta razgovora 7 (da, sedam) puta sam čuo rečenice koje sadrže reč NEKO:
- "NEKO će, kad tad, da pita gde su te pare?"
- "NEKO će da pozove na odgovornost!"
- "Ne može tako doveka! NEKO će ga smeniti..."
- "Neko na vlasti će se setiti..."
- "NEKO će..." - da ne nabajam dalje...
Stvarno ne znam šta se do dešava u glavama moje generacije i kada i na kom putu su toliko izgubili mooda, ali brateee...
Pa mi onda pade na pamet tužno sećanje da me taj (a možda je i ta?) NEKO proganja celog života. Od kako znam za sebe, pričali su:
- Šta ako te NEKO sutra pita... ?
- NEKO će da pomisli da si...
- Šta ako neko dođe/kaže/uradi...
Svaki period i svako okruženje je imalo svog NEKOg koji je po potrebi propitivao, zapitkivao, prozivao, mislio loše, pozivao, dolazio, odlazio... ma sve radnje radio....
A da, za početak, malo JA budem TAJ JEBENI "NEKO"!
Ajmo malo 'vako:
- Ja pitam zašto smo dali 30 miliona (da, trideset!) za nešto što ne radi?
- Ja pitam zašto imamo manjak 300 (stručnih) ljudi a višak 500 administrativaca u firmi?
- Ja pitam zašto radnici moraju da dolaze na vreme a šefovi ne?
- Ja bih da znam koji bilmez je doveo hemijskog laboranta na mesto šefa referenata ekonomista?
- Ja bih da pozovem na odgovornost sve one koji usraše ovu zemlju!
Ne stvarno... Pa, hebeš mu mater, imate li, iko makar gram samopoštovanja, možda, i koji gram mozga? Cenite li vi ono što radite i ono od čega živite?
Pa dokle ćemo više da ćutimo i čekamo da dođe jebeni NEKO da reši problem?!?
Ili, jebem se blesava, ja nešto nisam u redu...?
Što neko reče, "Iako smo Srbi, budimo ljudi".
Twitter: Prati me
4 mišljenja na kontemplaciju:
NEKO ce ti jednom biti zahvalan sto si postavio ova pitanja!
Usput, zasto se cudis sto je ta generacija rodjena bez mooda? Rodili su ih ustrojeni koji ih uce - cuvaj se jer neko uvek moze..., nemoj nekom da se zameris, gledaj svoja posla pusti druge...
Ma ne cudim se, nego me nerviraju likovi koji samo kukaju, a nikad nista ne preduzimaju vec samo cekaju da im NEKO resi problem!
Taj Neko možda i čita ovo;) Ne znam, možda je to generacijski problem a možda samo odraz tipa ljudi koji rade u takvoj firmi? Zavukao se pod državne jasle, sve mu je (manje-više) potaman, samo da nije tog NEKOG...
Постави коментар