Niža muzička škola - Vodič za neupućene

Kao što u svom profilu rekoh, neke škole sam završio svojevoljno!
Muzička škola je jedna od njih.
Sad, ne sećam se odakle meni, klincu, "napad" da to učim, ali to je bila jedina škola gde sam ja plakao da me upišu! Bukvalno plakao.
Valjda me fascinirao način na koji curice gledaju u tipove sa gitarom?!? 'bem li ga... davno bilo... ko se još toga seća...
No, nebitno za priču...

---

Često imam prilike da slušam ljude, iz svog okruženja, kako brkaju pojmove vezane na takvu vrstu škole. Ne krivim nikoga, jednostavno je tako. Nisu ljudi upućeni u situaciju i zbog toga, često, dolazi do zamene teza.

A suština je jednostavna. Nema tu ničega posebnog. Škola k'o škola. Osim što ima neke svoje olakšavajuće okolnosti:

• Traje uglavnom 6 godina. Kažem uglavnom, jer za pojedine instrumente traje kraće - 4 godine.
• Ide se par puta nedeljno na časove. U nižim razredima obično 2 puta, a u završnom tri puta, možda i četiri.
• NIJE OBAVEZNA!
• PLAĆA SE! E, sad... nekad je to bila sitna lova, mislim bukvalno: sitna za svakoga. A sada, stvarno ne znam...
• U nižu muzičku se polazi, uglavnom, od prvog do trećeg razreda (obične) osnovne škole. Kažem uglavnom, jer za pojedine insrumente (naročito duvačke insturmente) se kreće i kasnije, kada se deci razvju dovoljno pluća.
• Postoje ocene kao i u svakoj školi, ali na kraju godine se polaže ispit.
  Ukoliko "prođeš" ispit, prelaziš u sledeći razrer inače ponavljaš. Ispit se svodi na to da odsviraš neku kompoziciju, otpevaš neku kompoziciju, odkucaš ritam neke kompozicije i popričaš sa nastavnikom o teoriji. Uglavnom, svi prolaze taj ispit, osim... onih koje roditelji na silu teraju u muzičku školu!
  

Šta se tamo uči?
Pa, logična stvar je: Muzika! :-)

Šala na stranu, da banalizujem, uči se: Sviranje instrumenta, Pevanje i Teorija Muzike.
"Sviranje" je, kao što mu samo ime kaže, sviranje nekog instumenta.
"Pevanje" je, isto kao i malopre, kao što mu samo ime kaže, razvijanje glasovnih mogućnosti.
"Teorija Muzike" je svašta: čitanje i pisanje nota, istorija razvoja muzike, melodija, ritam, prepoznavanje muzike i ostalo...

Neko naivan će se zapitati: "Šta ima da se uči teorija?"... Ima, o ima itekako! To može da bude mnogo bitnije od samog sviranja... otvara mnoge mogućnosti...

---

Često ljudi greše jer veruju da je za muzičku školu potreban talenat. NE! NE, NE i NE!

Dakle da ponovim još jedared: Talenat nije potreban da bi se pohađala/zavrišla niža muzička!!!

Posmatrajte to ovako: svi mi (uglavnom) umemo da pišemo. Ali... jedan je Ivo Andrić, jedan je Meša Selimović, jedan je...
Može da se napravi paralela i sa vožnjom: veći deo nas ume da vozi... ali jedan je Šumaher...

Isto vam je i sa muzičkom školom.
Svi mi koji smo je završili, umemo da sviramo, komponujemo, aranžiramo i slično... ali kome će se to svideti??? Bitnije je koliko dobro to radimo?!?!?

Oni sa Božijim darom umeju to da urade tako da se sviđa drugima!

---

Kada sam se već dotakao talenta, slede neke informacije za neupućene:

• "Talenat za muziku", moglo bi se banalizovati, NE postoji!
• Postoji talenat za pevanje (razvijene glasovne mogućnosti).
  
• Postoji talenat za interpretaciju (uglavnom za sviranje, mada može da bude i za imitiranje ili nešto drugo)
• Postoji talenat za ritam (Često ljudi ovo vezuju za sviranje bubnjeva. Može da bude povezano, ali i ne mora...)
• Postoji talenat za... hmm... "slušanje". To je u stvari razvijeniji sluh koji može da preciznije "oseti" nijanse u zvuku. Često je povezan sa pojmom "sluhist" što je pogrešno. "Sluhist" je onaj koji i ČUJE i INTERPRETIRA to što čuje. Takvi ljudi su ekstremno retki i verujte, teško da u svom okruženju, čak i u svom životu, možete naići na takvu osobu.
• Postoji i talenat za "stvaranje". Teško je opisati ovaj pojam ali, generalno gledano, takve osobe jednostavno "osećaju" muziku ili bilo koju drugu umentost. Imaju taj estetski duh i mogu stvoriti izuzetna dela uopšte i ne znajući da sviraju. Uglavnom, ovakvi ljudi su izvrsni (izuzetno stručni) kritičari, kompozitori, reditelji...
  

I to bi bilo to. Da bi neko završio nižu muzičku, bilo bi POŽELJNO da ima barem jedan od tih talenata, ali NIJE presudno! Dovoljna je upornost. I želja.
Apsolutno je tačna ona floskula: "1% čini talenat, ostalo je rad!"

By the way, neverovatno je koliko često nalećem na talentovane ljude. Uglavnom sa izraženim ritmičkim ili glasovnim talentom. Nažalost, ljudi nisu svesni toga. Žive u zabludi da oni to ne mogu ili ne umeju. Ili ih je sramota da "puste glas" ili pokušaju nešto da odsviraju.
Jednostavno rečeno, nikada nisu bili u prilici da otkriju svoj talenat.

---

Često srećem još jednu (hmmm... nesrećno ću to nazvati) zabludu: ljudi brkaju ARANŽMAN i MELODIJU i RITAM.
Moje banalizovano objašnjenje za one koji to ne razumeju je:

• MELODIJA je ono što možeš da odzviždiš. Ili, kafanska varijanta, ono što svira prvi harmonikaš.
  
• RITAM je ono što možeš nogom da odkuckaš (u kafanskoj varijanti: bubnjar).
• ARANŽMAN je ono što sviraju svi ostali u bendu (a nisu pevač). Ili, kafanska varijanta: Ono što svira sintisajzer i drugi harmokaš zajedno.

Nakon ovoga, obično, svi shvate ove trivije.

---

Šta dobijate a šta gubi ako završite nižu muzičku školu? Pa... svašta i ništa. Kako ko shvati. Uglavnom se dobija više...

• Mogućnost da čitate i pišete note. Moći ćete da "čujete" kako nešto zvuči samo na osnovu letimičnog pogleda na papir. Što bi se reklo, elementarno muzičko obrazovanje.
  
• Solidno znanje o istoriji muzike i raznim pravcima u umentosti (ne samo muzika).
  
• Mogućnost da prepoznate dela poznatih kompozitora. Da prepoznate stil i epohu, bez da znate ko je autor ili koje je delo.
• Mogućnost da sami lako naučite da svirate bilo koji drugi instrument. Uz minimum napora.
• Mogučnost da komponujete i aranžirate.
  Ljudi, nema tu neke velike mudrosti.
  Shvatite note kao lego kockice.
  Postoje tačno određene kockice koje se uklapaju jedna u drugu. Tačka. U muzičkoj školi se uči kako se te kockice sklapaju, odnosno, na koliko načina mogu da se sklope.
  A ako to uradite na način koji se sviđa i drugima, postigli ste mnogo!
  
  E sad, ne očekujte da će se to nekome i svideti. Nisu svi Marina Tucaković ili Zlaja. Za to treba imati, pored ekonomskih, i malo talenta za još što šta...
  
• Mogućnost da dodatno dopunjujete svoj budžet "tezgareći" u raznim institucijama. Ili da obiđete sveta. Ne, nemoraju to uvek da budu kafančuge... Ima i raznih horova, KUD-ova, predstava, prijema i slično gde je neophodan jedan "muzičar".
  
• Mogućnost da "ostavite utisak" na osobu suprotnog pola, rodbinu, poslodavca, bilo koga.
• Mogućnost da nastavite školovanje i profesionalno se angažujete
• Izgubićete "sram".
  Obzirom da tokom muzičkog školovanja postoje obavezni koncerti za đake(dan opšitne, dan boraca, štafeta dolazi, igre se zatvaraju, festival koječega, bla, bla...), i da vas na tim koncerimma posmatra minimum 100ak ljudi, izgubićete vrlo brzo tremu i stećićete ogromno samopuzdanje.
  
• Izuzetno razvijene i pokretljive ruke. A u zavisnosti od instrumenta, i još neki delovi tela se lepo formiraju.
  
• Ogovaranje komšiluka i negodovanje što "Ona(j) gore pravi neku buku! Što ne nauči neku pesmu od XXXX" (Upisati aktuelnog izviđača sa Pinka)
  
• I još mnogo toga...

Pitanje je šta se gubi?

• Slobodno vreme. Ne oduzima vreme samo odlazak u školu. Nego i vežbanje kod kuće...
• Nemogućnost da se bavite drugim aktivnostima (vidi prvu stavku)
• Mnogo novaca. Mislim na insrument. Ukoliko je manji (u smislu cene), dobićete želju da ga češće menjate. Ili da dokupljujete neke stvarčice za njega. Ukoliko je veći i vredniji... to baš, baš košta, kako sam instrument, tako i njegovo održavanje.
  
• Prijatelji (vidi prvu stavku). A tu je i zavist...
  
• Mogućnost da slušate većinu domaćih radio/TV stanica duže od par minuta. Naravno, mislim na slušanje bez gađenja i osećanja mučnine, dosade i prezira.
• Mogućnost da uživate u svirci loših bendova. Odmah uočavate ko je razštimovan, ko "ispada" iz ritma, ko greši kad svira, ko falšira.
  Zvuči smešno, ali može da zasmeta u kafanama kad se svi vesele, a vi se mrštite na muziku...
  
• Izgled ruku. Vremenom, ukoliko ozbiljno shvatite sviranje, prsti će vam se blago iskriviti.
  Gudači, profesionalci, čak namerno deformišu šaku (spavaju sa olovkama među prstima) da bi dobili što veći raspon šake. Gitaristi, fanatici, umeju da budu i gori...
• I još po nešto...
  

---

I eto. Toliko.
Nadam se da su sad neke stvari jasnije.

Jedan savet roditeljima:

OBAVEZNO PONUDITE svoju decu da idu u muzičku školu. Oni su mali, i nemaju predstavu šta je to i da li im se to sviđa.
Upišite ih (pa makar i uz mito i korupciju). Dajte im šansu da neko, a i oni sami, otkrije njihov talenat.
Znači, OBAVEZNO ih ponudite.

Kasnije (posle 3-4 meseca), NE TERAJTE svoju decu na silu u muzičku školu! Nećete ništa postići. Niti će oni biti zadovoljni, niti ćete biti vi zadovoljni.


PS. Izvinjavam se muzički obrazovanim osobama na ovolikom banalizovanju.