Zaštićeni svedok i naše sudstvo

Pre neki dan sam završio na sudu.

Ne, ne, ne!
Nemojte se radovati zlurade duše, nisu sudili meni. Ja sam tu upao onako, što bi se reklo, sa bočne pozicije. Nešto kao "zaštićeni" svedok.

Elem, stiže meni, preko simpatičnog kurira (ženski kurir bre!), socijalna, plava koverta. Sa sve potpisivanjem da sam primio, kad sam primio, i tako to.
Otvorim. Letimično pročitam.
Poziv za svedoka. U tekstu piše: "Da se javi _____ ("odma" napisano plavom h. olovkom !!! ) u sobu 7..."
'Ajd važi.
Spremim se i krenem.

----

Ovih dana se vazda nešto tužakamo. Pojedini iz moje firme se provlače po novinama. Pa se zataška malo; pa se osudi poneko i odmah avanzuje u fimi(!); pa se nagodimo... i tako...

Jedna moja aplikacija barata sa nekim krupnim novcima, a ja bezobrazan pa pratim sve... I ono što treba, i ono što ne treba. Jebi ga, iskustvo...
I tako, obično, sam pozivan na takve performanse kao svedok.

Sad je već opušteno... Nahvatao sam njihove fore, sa pojedinim finansijkim inspektorima sam već na "jebi si mater", što bi se reklo.
A fin neki svet... mislim, ti inspektori. Samo lukavi i prepredeni. Znaju ljudi da izvuku informaciju iz razgovora, samo tako...

Posluže te kaficom, sokić, ćaskanje o svemu i svačemu i pitanja tipa "Pričaš li kući za krađu?". Pa ti sad budi pametan šta ćeš reći...
Uglavnom, princip je jednostavan: Slušaj PAŽLjIVO!!! Odgovaraj prostim ili prostoproširenim rečenicama isključivo!!! I odgovaraj I S K Lj U Č I V O ono što te pitaju!!!

Da se ne lažemo, prvi puta je bila frka. Mislim... ono... nije sve jedno... Šta ako nešto kažem nepotpuno, ili zaboravim... pa oteram nekog, ni krivog ni dužnog, na robiju...

---

Obzirom da se tužakamo (što oni nas, što mi njih) sa raznima i za razne stvari, stvarno nisam imao pojma za koji konkretno slučaj me zovu.

Stignem tamo, upadam u sobu br 7, pozdravim se sa ljudima i pitam što me zovu.
Gledaju me zbunjeno, preturaju po dokumentima... Nisu oni zvali.
Opa?
Pročitam detaljno onaj poziv. Jeste soba 7, ali... u Opštini. Prekršajno.
What the fuck?!?
Tamo nisam još bio.

Nađem dotičnu kancelariju. Kucam.
Oni "Napred!", ja napred. U sobi njih troje.
Oni "Sedite!" , ja sednem. Stolica izdvojena. Poprilično mi je ličila na optuženičku. Mada, nije mi zasmetalo da se uvalim u nju kao da sam u kafanu.
Oni "Ime i prezime?", ja kažem.
Oni "Ime oca?", ja i to kažem. Vidim neke ozbiljne, smrknute face. Ne tangiraju me. Naviko ja već na te fazone...
Oni "Zanimanje?", ja i to saopštim.

I tu krene dijalog, jedna gospođa (sudija, inspektor, šta već... ne predstavi mi se gospođa...) i ja:

Ona: "Izvolite pričajte!"
Ja: "Šta da pričam?"
Ona: "Dajte izjavu!"
Ja: "U vezi?"
Ona: "Slučaja."
Ja: "Kog?"
Ona: "Vašeg."
Ja: "Kog? Imam ih više."
Ona vadi podebeo dosije. Otvara, čita: "Dana 18.07.2006 ste bili na terenu.."
Ja: "U kom gradu?" prekidam je.
Ona: "U Nišu"
Ja: "Možda. Ne sećam se. Trebalo bi pogledati među putnim nalozima."
Ona: "Tom prilikom ste nasilno ušli na posed u vlasništvu X. X i izvrišili..."
Ja: "Nisam. Mi nismo u mogućnosti da nasilno uradimo bilo šta. Mi ne ulazimo nikada na tuđ posed. Svi posedi su naši."
Ona: "A gde vi radite?"
Ja: "U računskom centru firme."
Ona: "I ne obavljate ove poslove?!?"
Ja: "Ne. Nisam osposobljen za takvu vrstu poslova."
Ona: "Ali ovde piše da ste Vi i kolega Gardžić ..."
Ja: "Ko?" ne znam čoveka
Ona "Gardžić Nebojša"
Ja: "Proverićemo odmah." Vadim mobilni, zovem kolegu da proveri u kadrovskoj ko je taj Gardžić N. Nema takvog.
Ja: "Ne postoji takav radnik u firmi."
Ona: "Ali... ovde piše... evo vidite i sami." Pruža mi papir na kome stvarno piše, istim rukopisom kao i ono "odma" iz poziva, moje ime i ime tog G.N.
Definitivno je zbunjena. E, sad ću da vam se nakršim jorgovana što me cimate, mislim se.
Ja: "Jeste li službenim dopisom proverili postojanje, u predmetu imenovanih, radnika?" krećem u ofanzivu, dobrano potkovan prethodnim iskustvima u prvanim postupcima.
Ona: "Paaa... mislim da jesmo..."
Ja: "Mislite ili stvarno jeste?"
Ona: "... ne znam... možda i nismo.."
Ja: "Zar to ne treba uraditi prilikom pokretanja pravnog postupka?" Blefiram... lupetam... ma može mi se.
Ona: "Trebalo bi..." nesigurna je.
Ja: "Nebitno. Morali ste proveriti broj službenog naloga pod kojim su da li su okrivljeni dana 15.04.2008 bili na izvršenju posla po nalogu! Molim Vas broj službenog naloga? Da proverimo ko je išao?" lupam brate mnogo, mlatim na krupno.
Ona: "... ovaj... mislim... ovaj... nemamo broj..." izbezumljeno pretura po papirima.
Ja: "A šta mi, onda, ovde uopšte radimo?"

U kancelariji tajac. Zapisničarka, čas gleda mene, čas gospodju. Muški element puši i i značajno proučava kalendar od 2002-2003 koji visi na zidu.

Ja: "Nebitno. Kažite mi ime oca drugog radnika. Probaćemo da nađemo nešto... " Smilovao sam se...
Ona: "... nemamo... " neprijatno joj je...

E tu mi je prekipelo...

Ja: "Znači... da rekapituliram pre nego što odem: Nemate osnovne podatke o orkivljenima. Niste proverili podatke o postojanju okrivljenih u firmi i da li su navedenog datuma radili. Ne znate datume na koje se odnosi predmet. Niste proverili radni nalog... Proverite, vi to lepo, pa onda pokrenite postupak."
Posle male pauze nastavljam. Zapisničarka sva srećna kuca dobro poznatu formu.
Ja:"Napišite u zapisniku da svedoku nisu poznati navedeni podaci o datumu, kolegi, i objektu kao i navodi iz optužbe. Svedok izjavljuje da nije radio nikada na poslovima koji su navedeni u tužbi."

Potpisujem zapisnik, pozdravljam se i odlazim.

---

E, sad se nešto mislim... Jeeebo te... kako radi sudstvo u ovoj zemlji.
I mi sad, tu, nešto očekujemo?!?
Da se sudi po prvadni svima?
A-ha Ha-Ha-Ha!